Funkcija šake

Funkcija šake

Ono što ljudsku ruku čini jedinstvenom je sposobnost malog i domalog prsta da se rotiraju preko dlana u susret palcu, zahvaljujući fleksibilnosti karpometakarpalnih zglobova ovih prstiju, dok ova «ulnarna opozicija» dodaje snagu stisku šake i preciznost hvatanju. (Dr Savković)

Osnovne funkcije šake:

  • Odupiranje – oslonac – odbrana
  • Komunikacija
  • Percepcija – dodir
  • Prehenzija – hvatanje – ispuštanje – manipulacija objektima

Funkcija šake za odupiranje

Funkcija šake za odupiranje i oslonac razvija se u sklopu razvoja posturalnih reakcija uspravljanja i ravnoteže. Ove automatske reakcije nam omogućavaju kontrolu položaja tela i održavanje ravnoteže u toku različitih aktivnosti i prilikom promene položaja tela u prostoru. (Bobath i Bobath 1964, 1975).

Funkcija šake za komunikaciju

Korišćenje ruku u gestovnoj komunikaciji pomaže osobama sa poremećajima sluha i govora. Nadomešta reči koje nedostaju u govoru. Dodaje afektivnu komponentu izgovorenim sadržajima i predstavlja odraz navika i temperamenta svakog pojedinca. (Dr Savkovic)

Perceptivna funkcija šake

Približno 2.000 receptora nalazi se u jagodici svakog prsta. Oko 10.000 receptora ima na površini dlana. Kod ljudi postoji 4 tipa taktilnih receptora koji enkodiraju različite promene u mekim tkivima dok je šaka u kontaktu sa objektom. Osobe sa poremećajima vida čitaju prstima. Šaka je i izvršni i perceptivni organ i ove dve njene funkcije su isprepletane. Kao izvršni organ šaku koristimo u svakodnevnim aktivnostima – vezivanje pertli ili zakopčavanje, a kao perceptivni organ – kada u džepu tražimo novcanik. ( Dr Savkovic )

Funkcija šake za prehenziju – hvatanje, ispuštanje i manipulaciju (korišćenje) predmeta.

Tri preduslova su neophodna za manipulaciju predmetima:

  1. Sposobnost za pojedinačnu i nezavisnu kontrolu prstiju;
  2. Sofisticiran somato-senzorni sistem koji rukovodi pokretima prstiju;
  3. Sposobnost za prevođenje senzorne informacije u pogledu svojstva objekta u odgovarajući oblik šake (Binkofski,1999) Integracija somatosenzornih informacija krucijalna je za fino podešavanje motornih odgovora, regulaciju snage i izgradnju memorijskih strategija za hvatanje i manipulaciju objektima. Koordinacija pokreta i somatosenzorna kontrola razvijaju se brzo tokom prvih godina života, ali somatosenzorna kontrola slična onoj koje imaju odrasle osobe, dostiže se tek u ranim tinejdžerskim godinama. Ako je somatosenzorna kontrola loša – osoba je zapažena kao manje ili više «trapava».( Dr Savkovic)

Klasifikacija hvatova je izvedena ili na osnovu pokreta ili na osnovu kontaktne površine koju čine ruka i objekat i do sada nema konsenzusa za široki dijapazon termina kojima se opisuju pokreti hvatanja.

Manipulativne/manuelne aktivnosti

Manipulisanje predmetima može uključiti celu šaku, jedan ili više prstiju, ili samo delove prstiju. Osnovna razlika može biti između:

  • direktne manipulacije rukom
  • indirektne manipulacije alatom ( stezanje zavrtnja prstima ili ključem…)

Bimanuelne aktivnosti

Najčešće aktivnosti u svakodnevnom životu su bimanualne aktivnosti, a ruke mogu istovremeno da imaju:

  • identične hvatove: (košarkaška lopta, razvezivanje makrame čvorova, modelovanje krupnijih predmeta od gline… )
  • različite hvatove: (otkopčavanje dugmadi, šniranje pertli…) Kod bimanuelnih aktivnosti se nedominantna ruka koristi kao pomoćna za stabilizaciju objekta (pridržavanje sveske prilikom pisanja, linorez…) Sposobnost korišćenja ruke u velikom stepenu zavisi od kognitivnih procesa, zato što je neophodno razumevanje svrhe upotrebe ruke za određenu radnju. Zadatak koji se izvršava treba da se enkodira i prevede u svrhovitu akciju, a ova mora biti izvršena na odgovarajući način.

Dostizanje maksimalne funkcionalne nezavisnosti karakteristika je osoba koje su u stanju i da planiraju akciju i da je realizuju. Bitan kognitivni aspekt koji utiče na uspešno izvođenje manuelnih veština je motivacija koja je u uskoj vezi sa pažnjom i koncentracijom. Manipulativne sposobnosti pripadaju najsloženijim motornim veštinama i zahtevaju koordinaciju nekoliko sistema.

Unutar samog motornog sistema manipulativne veštine zahtevaju koordinaciju više različitih segmenata tela, čime se omogućava šaci da se adaptira za hvatanje različitih objekata i da dozira snagu kojom će manipulisati objektom, dok izvršava funkcionalni zadatak. Koordinacija postaje još komplikovanija kada se uključe kognitivne komponente (memorija, pažnja i percepcija) koje treba da rade u skladu sa pokretom koji će se tek izvesti i/ili se upravo izvodi. (Dr Savkovic)

Okupaciona terapija kod raznih problema sake podrazumeva

  • Tretman motoričkih problema;
  • Tretman senzornih problema;
  • Tretman kognitivnih problema;
  • Tretman intrapersonalnih problema;
  • Uvezbavanje aktivnosti samozbrinjavanja (Obezbediti sredstva za samozbrinjavanje i trening aktivnosti brige o sebi);
  • Uvezbavanje radnih aktivnosti / Napraviti preporuke za modifikacije radnog okruženja koje će pomoći klijentu da nastavi radne aktivnosti za vreme oporavka;
  • Slobodne aktivnost / Istražiti interesovanja za slobodne aktivnosti i napraviti sugestije za promene koje će omogućiti klijentu da uživa u slobodnim aktivnostima za vreme oporavka a i kasnije.


error: Sadržaj je zaštićen!!