Sindrom Cerebralne paralize utiče na mišićni tonus, kretanje, motoričke veštine (sposobnost da se deca krecu koordinirano i namenski). CP obično nastaje zbog oštećenja mozga koja se dešavaju pre ili tokom rođenja deteta, ili tokom prvih 3-5 godina detetovog života. Ovo oštećenje mozga takođe može dovesti do drugih zdravstvenih problema, uključujuci probleme sa vidom, sluhom i govorom, ometanje učenja.
Postoje tri vrste Cerebralne paralize:
Budući da cerebralna paraliza utiče na kontrolu i koordinaciju mišica, čak i jednostavni pokreti poput stajanja, kontrola držanja glave su izuzetno teški. Ostale funkcije koje takođe uključuju motoričke sposobnosti i mišiće – DISANJE, KONTROLA SFINKTERA, GUTANJE, GOVOR – su takođe umanjene ili neke pak poptuno izostale.
Oštećenje mozga koje izaziva Cerbralna parliza takođe može uticati na druge moždane funkcije i dovesti do dodatnih zdravstvenih problema:
Primenom Bowen tehnike, kineziterapijskih vežbi i integrativnih tehnika, podstičemo kod dece sa CP opuštanje spazma u mišićima, kontrolu držanja glave i drugih ekstremiteta, kontrolu sfinktera, poboljšanje funkcije gutanja, govora, spavanja.
Autizam je razvojni poremećaj koji karakterišu teškoće u različitim oblastima razvoja, ali pre svega u sferi komunikacije i socijalnih odnosa. Spada u razvojne poremećaje jer se simptomi javljaju rano – može se prepoznati već od 18 meseci starosti, a puna klinička slika se razvija oko treće godine života.
Osnovne odlike ASD ogledaju se u teškoći komunikacije i interakcije sa drugima, ograničenim interesovanjima i ponašanjima koja se ponavljaju. Interakciju i komunikaciju karakterišu:
O autizmu govorimo kao o spektru poremećaja, što znači da postoji široka varijacija u vrsti i ozbiljnosti simptoma, te individualne razlike u načinu funkcionisanja mogu biti velike.
Autizam može biti doživotni poremećaj, zbog toga se o njemu često govori kao o stanju a ne bolesti. Međutim, različitim tretmanima i uslugama mogu se poboljšati siptomi i sposobnost neke osobe da bolje funkcioniše u svom okruženju i sa drugima.
Možemo reći da osoba sa autizmom živi u ograničenom, repetitivnom okruženju koje treba da joj obezbedi sigurnost i kontrolu. Zadatak terapije je da ovoj osobi pomogne da proširi granice sopstvenog sveta, da se smanji tenzija zbog stalnog osećaja ugroženosti i defanzivnog stava prema drugima, a kroz povećanu svesnost, pre svega senzornu, da punije živi u ovome svetu.
Pravovremeno prepoznavanje problema i uključivanje deteta u tretman sprečiće da se neopravdano propusti optimalan period za razvoj pojedinih funkcija u ranom razvojnom periodu.
U našem radu koristimo različite načine da privučemo dečiju pažnju, aktiviramo empatiju, podstaknemo artikulaciju, pojačamo vezu između majke i deteta.