Emocionalni poremećaj koji se karakteriše promenom raspoloženja koja opet variraju, u zavisnosti od uzroka nastanka depresije.

Treba razlikovati pravu depresiju od depresivnog raspoloženja. U toku dana je moguće da usled loših vesti, ružnog vremena, setne muzike, iznenada promenimo raspoloženje i uđemo u depresivno raspoloženje. Sa prvim sunčanim zracima, dobrim napitkom, prijatnom muzikom, u društvu osobe koja nam prija, raspoloženje se poravlja.

Potrebno je prepoznati momenat kada se depresivno raspoloženje uvlači u naviku, tada već postoji rizik da se rodi depresija. Ona tada predstavlja kontinuirani, trajni osećaj bezvrednosti i bespomoćnosti uz osećaj krivice, poteškoća u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Strah od života, od vrednih, lepih stvari, osećaj da ne zaslužujemo paznju, ljubav, a kasnije i potpuna ignoracija životnih vrednosti su ključne karakteristike depresivnih osoba.

Uz ovakava emocionalna stanja, mogu se pridružiti i telesne tegobe poput nesanice, glavobolje, gubitak apetita, nespecifični bolovi. Gubitak interesovanja za okolinu, kao i samim životom često dovodi i do suicidalnih ideja.

Postoje različiti tipovi depresije zavisno od uzroka, ali bez obzira o kom tipu poremećaja se radi, treba na vreme krenuti sa tretiranjem depresivne osobe.

Danas smo svi izloženi zahtevnim izazovima na poslu, u porodici. Stres je uobičajeni odgovor kada se zapitamo šta nam se dešava. Da li to znači da svi treba da budemo depresivni?

Kroz Bowen tehniku podstičemo telo na samoiscelenje i ravnotežu autonomnog nervnog sistema. Podsticanjem aktivacije parasimpatikusa, telo proizvodi hormone sreće i zadovoljstva – serotonin, dopamin. Uobičajeno je da se nakon Bowena klijent oseća opuštenije, mirnije,zadovoljnije. To može da bude prvi korak u raslojavanju višestrukog tereta obezvređenosti i pojave onog prvog zraka svetla i tračka nade.