Kriva kičma

Kičmeni stub predstavlja centralnu osovinu naseg tela koja nas drži u uspravnom stavu i tako obezbeđuje našu vertikalnost. Sastavljena je od kičmenih pršljenova koji su međusobno povezani međupršljenskim diskovima – prstenovima koji imaju funkciju amortizera pokreta kičmenog stuba. Samu stabilnost kičme uslovljaju još i jaki mišići i ligamenti koji se nalaze uz kičmeni stub.

Između samih pršljenova postoje otvori kroz koje prolaze kičmeni živci, 31 par koji su često izloženi pritisku i to prepoznajemo kao bolove u kičmi.

Prerano starenje i loša ishrana prstenova dovode do degenerativnih promena medjupršljenskih diskusa i u zavisnosti u kojoj regiji kičme se promene dešavaju možemo razlikovati bolove u vratnom, grudnom, krsnom ili trtičnom delu.

Ovi prstenovi vremenom gube svoju elasticnost, smanjuju se a istovremeno se smanjuje i prostor izmedju pršljenova. To sve uslovljava smanjenu pokretljivost kičmenog stuba, gde se i pri malim pokretima vrši pritisak na korenove kičmenih živaca. Usled podizanja tereta iz nezgodnog položaja ili nekog naglog pokreta, dolazi do iznenadnog pucanja medjupršljenskog prstena i pritiska na odredjeni kičmeni živac. Ovo stanje nazivamo diskushernijom i može nastati u bilo kom delu kicme.

Najčešće se ljudi žale na bol u krstima koji odgovara regiji izmedju 5. lumbalnog i 1. sakralnog pršljena, kada se taj bol dalje širi na predeo kuka, niz potkolenicu, list noge ,sve do spoljne strane stopala i malog prsta. Ukoliko postoji slabiji osećaj dodira u nozi sa naglasenim bolom u palcu, imamo povredu izmedju 4 i 5 krsnog pršljena. Bolovi se obično pojačavaju pokretima i naprezanjima (kašalj, kijanje, smeh).

Pored problema na medjupršljenskim diskusima, česti problem je kalcifikacija soli kalcijuma koje se talože na pršljenovima u vidu malih izraštaja koje zovemo ostefiti. Oni vrše pritisak na korenove kičmenih nerava i zavisno u kojoj regiji je, govorimo o cervikalnom (vratnom) bolnom sindromu sa izrazitim bolovima u glavi i vratnoj kičmi, nesvestici, zujanju u ušima, ili u krsnom delu kada govorimo o lumbagu i bolovima u krsnom i sedalnom delu ledja.

Ako uzmemo u obzir da smo rodjeni sa predispozicijom za dobro zdravlje pitanje je šta nam se to desi u medjuvremenu da ga izgubimo. Svakodnevne loše navike koje se prvenstveno odnose na sedeći način života (sedenje pred kompjuterom, u kolima), odustvo fizičke aktivnosti, loša ishrana. Sve su ovo razlozi koji dovode do poremećaja statike tela koji ukoliko se na vrema ne sagledaju mogu biti uzrok poremećaja na kičmenom stubu.

Sve je više dece koje se u ranom uzrastu javljaju lekarima sa bolom u ledjima usled skolioza. Bočne krivina kičmenog stuba u grudnom ili ledjnom delu ledja kod dece je danas učestali problem kojem se ne pridaje dovoljno vaznosti. Usled nerešenih ili nedovoljno obradjenih dečijih skolioza u kasnijem periodu života ove osobe ce se susresti sa jednim od predhodno navedenih problema kičmenog stuba.

Pored bolova u ledjima, kod ove dece imamo i poremećaj pažnje, često i probleme sa disanjem, te je neophodno po utvrdjivanju stepena krivine kičmenog stuba što pre započeti sa tretmanom i vežbama.

Pročitajte i sledeće:

error: Sadržaj je zaštićen!!