Odoleti trendovima, sem što je teško, mnogi smatarju i nepotrebnim. Pa naravno da ću pratiti modu, zašto postoji, ako ne da je pratim?!

Želim da budem ista kao i drugi, poželjno je da nosim markiranu obuću, ne osećam se dobro u jeftinoj obući. Udobnost? Zašto je sad to važno? Nemam vremena da sad o tome mislim.

Ove patike su tako cool, idu mi strava uz farmerke. Cipele sa visokom štiklom? Bljak, to možda samo na maturi, ovako mi ne pada na pamet.

S druge strane, u korporacijama dress code nameće uzanu salonku koja nogu čini vitkom. Na kraju dana stopalo je udrvenelo i često nismo sposobne ni da se izujemo same. Rezervna cipela koja stoji u torbi čeka onaj neizdrživi momenat kada je bol već toliko nesnosan da je mala razlika da li da ostanemo bosi ili preuzmemo rizik i preobujemo se.

Pravila se nižu, a stopala trpe i neprimetno se krive, deformišu, kvrgave. Tada odlučujemo da stvari uzmemo u svoje ruke i kupimo pravu cipelu za napaćene noge.

Ali koja je to prava obuća? Ravna baletanka, ortopedska peta, mokasina, japanka, cipela sa paltformom, patika sa povišicom? Svaki dan se suočavamo sa ovim pitanjem, često nespremni da prihvatimo odgovor. Da li stvarno toliko obuća utiče na pojavu čukljeva?

Zamislite da hodate bosi po travi. Tabani se slobodno gibaju po površini, a snopovi mišića opušteno obavljaju svoje prirodne funkcije skraćivanja i istezanja tokom hodanja ili stajanja. Sve je u savršenom skladu jer ne postoji ništa što bi ukrotilo mišiće i zglobove stopala.

Ali, na žalost, ne hodamo bosi. Osmislili smo pregršt različitih cipela kojima smo ograničili slobodu pokreta mišićia stopala. Ona u tako zatvorenom prostoru, poput zatvorenika, gube lakoću i mekoću pokreta. Vremenom postaju kruta, stegnuta, oslabljenja, a mišići redno gube funkciju.

Što je cipela kruća, to je stopalu teže da zadrži normalan, prirodan oblik. Iznutra se dovija da održi svoju fleksibilnost, ali 8 sati u jednom istom položaju nije lako, ali ko još razmišlja o stopalu.

Što smo duže u neprirodnom položaju, to je teže kasnije povratiti prirodan oblik stopala. Terapijama se može popraviti oblik i funkcionalnost stopala, ali nemojte računati na čuda ako ste ih zapostavlajli godinama. Stopala pamte svaki nemar i nebrigu, uzvratiće vam žuljevima, čukljevima, kurjim očima.

Birajte pametno. Cipela treba da bude od prirodnih materijala, meka, dovoljno prostrana i fleksibilna. Visina potpetice treba da bude između 2-6 centimetara. To je idealna podloga koja pored stopala prirodno rasterećuje i vašu kičmu. Izbegavajte japanke, posebno vi koji imate u porodici već nekog sa čukljevima. Muškarcima savetujem komotnu cipelu ili patiku u kojoj ima dovoljno prostora da pomerate palac i ostale prste. Devojke koje ne odelevaju visokim potpeticama, savet da u torbi imaju rezervnu cipelu sa manjom štiklom ili patikom. I kad god imate priliku, hodajte bosi: po kući, na plaži, travi, kamenčićima.. Vežbajte stopalima dok leškarite i gledate televiziju, izmolite nekog ukućanina da vam blago izmasira tabane.

Negujte stopala i bacite tokom dana cešće pogled na njih. Vratiće vam lakoćom koraka, bez bola i ružnih kvrga.