Koliko smo u stanju da iskreno zavirimo u skrivene delove SEBE bez stida i lažne predstave o svojoj licnosti? Ili više volimo da uživamo u iskrivljenoj predstavi koju smo iskreirali za potrebe društva čiji smo deo?
Škakljiva tema o kojoj rado ne pričamo, jer smo taman našli svoje mesto pod Suncem i napravili oazu mira ušuškanu po svojim potrebama. Ali i dalje smo bolesni, kijavičavi, svaki viruščić koji proleti nas zakači ili okrzne žaokom podsećajuci da se vratimo na identitet ili će nam ga on oduzeti.
Iz inata se pravimo da ga ne vidimo, nalazeći utehu u zdravoj ishrani, jakoj suplementaciji, instant meditaciji, pozitivnoj afirmaciji. Ali avaj, ne ide na bolje. Svaka sledeća prehlada još je jača, kosti se drobe, glava puca ,ten je sve sivlji, a snage ni za lek. A baš danas treba da izgledam sjajno jer sam pronašla temu koja je tako interesantna i primamljiva svima, pa i meni! Jer da, prepoznajem se u svemu što sam pročitala u inspirativnim knjigama, pa to je isto kao i da sam sama napisala. Ja u stvari to umem još bolje. Kao da je to neka mudrost velika. Jedino mi nekada nedostaju prave reci, ali pozajmiću ih iz nekih drugih članaka i napraviti kolaž koji je sada baš u trendu. Sve ono što ne razumem staviću pod tepih i tako izneti samo ono što danas ”prolazi”. Jer ja se zaista bavim sobom..
Ovako obično počinje rad sa mladim osobama koje hronično pate od raznih tegoba uključujući i neuroze, anksioznost, anoreksiju, sterilitet, Kronovu bolest i sl. Sistem nam nameće vrednosti koje ne možemo jasno ni da sagledamo a kamoli dostignemo. Ali na mrežama sve vri od prelepih doteranih žena koje žive idealne živote, oslanajajući se na light znanja tako dostupna i primamljiva da je prosto greh ne priključiti im se i ne diviti se toj lakoći postojanja. Ali greb greb ispod površine otkriva se neka druga realnost nimalo privlačna u crno sivom koloritu. Kozmetička industrija je danas u najvećem procvtau ponude make up-a svih tonaliteta, koji uspešno maskiraju ne samo bore već i bolne grimase lica. Jaka šminka prikriva nedosatke, ali oči otkrivaju identitet. Vaš ili tuđi u vama. Brade još više maskiraju slabosti pa su postale neizostavni imidž svakog muškarca. Zašto da svi vide kako sam i šta mislim? A kozmetika za negovanje brade raste i umnožva se na našim slabostima, nemoćima i lenjosti da radimo istinski na sebi.
Problemi nastaju kada smo gluvi prema sebi. Čovek razmišlja telom koje iznutra vrišti i moli za povratak na staro JA. Pa zar je toliko teško biti svoj a ne egoista, licemer, slabić ili podvodač. Jeste. A oni koji se spotiču na svojoj individualnoj stazi, u muci na pukotinam sopstvenog života, posrću tražeći izlaz iz svoijih nesavršenosti. Otud toliki porast neuroloških oboljenja, psihoza, depresija, autoimunih bolesti, na žalasot i samoubistava. Samo zato što nema milosti za one koji su slabiji, misle drugačije, imaju pravo na slobodno izražavanje ličnosti. Bez šminke, plastike, trendiranih stilova oblačenja, cool izražavanja, zurenja u telefone. Tu se perfidno uvukao i zdrav stil života kao najunosnija industrija koja donosi ozbiljan profit. Jer sada svi vežbamo, dišemo, meditiramo, jedemo jutarnju ovsenu kašu, idemo na relax terapije, pozitivno razmišljamo, smejemo se… Sve je tako slatko i primamljivo.
A civilizacija nikad bolesnija. Izmrcvareni ljudi na izmaku snaga bore se za osnovna prava, nadajući se da će konačno osvanuti vest da je svo ovo zlo iza nas. Agonija se nastvalja, programi ponavljaju a šaka cyber profitera i dalje nastavlja da seje usiljenu vedrinu zadovaljavajući se slavom iznedrenom u svojoj imaginaciji. “Arteficial intelligence” se nasladjuje širokom putu koji se sam od sebe krči inercijom uspavane mase. ’Čiji si”,pitanje koje nikad nije prestajalo da postoji, istorijski je sakatilo neistomišljenike. Pravo na slobodan izbor preostaje kao licni zadatak “kojemu carstvu ćeč se privoleti”.
Ja iako mislim da znam, ne znam šta ću sutra da znam, jer su sile jake, strujanja podmukla, a za identitet se borim ljuto da dočekam bolje jutro.
