03 мар Prva škola integrativne medicine – MEDICINA SVESTI

Komešajući uvide, izvukoh iz sećanja prapočetke Medicine Svesti. Još ranih devedesetih, poznati srpski lekari, u potrazi za istinskim znanjem u Francuskoj, dotakli su seme buduće medicine. Trenutak tadašnje inspiracije nije omogućio sazrevanje plodova mudrosti lečenja.

Međutim, te ne tako davne 2012. godine, osvanuli smo u prostorijama svetle ordinacije na Dedinju, svi zajedno u nemom iščekivanju da li ćemo stvarno započeti sa školom?

U nama se ritmički smenjivao i strah i uzbuđenje jer smo konačno uspeli da se okupimo i krenemo u pustolovinu „zabranjenog“ a neophodnog znanja. Pažnja je u takvim trenucima izoštrena, a svest udvojena, jer se udahom proširujemo do neslućenih dimenzija onostranog.

Na takav način lakše prepoznajmo suštinu svega, a ponajviše ljudskog bića kao dela univerzalne celine. U takvom raspoloženju znanje se usvaja sa nivoa svih čula i podstiče inkarnacijsku memoriju, podsećajući nas na uloge koje smo ovog puta izabrali.

Lekari i terapeuti koji će pokušati u svojim kapacitetima da proniknu u suštinu i prepoznaju shemu zdravlja, međusobno su se udruzili i objavili svoj anagažman za lečenje čoveka. Vera koja je tada probuđenja je nesagoriva strast koju ne može ugasiti nikakav strah od neistomišljenika.

Onako šćućureni, duboko udahom povezani, istkali smo red medicinskih svetloradnika koji su raskrčili put svim drugim školama integrisanih duhovnih medicinskih tehnika.

Kao vredne tkalje i tkači, pokrenuli smo pojam svesti i identiteta u osvajanju zdravstvene sheme čoveka, ukazujući na važnost osluškivanja eha tela. Na pacijentu je da prati, zaviruje, osmatra i zapisuje, na nama je da čitamo, mirišemo, osećamo, preoblikujemo i transformišemo.

U tom radu nema njih i nema nas. Mi smo jedno u svima i svi u jednom. U zaprljanoj ćeliji, membrani gustoj i neprohodnoj, pogled prepoznavanja je svetlo koje odmašćuje talog.

Kroz vreme smo naseli na komplikovane odgovore, često potpuno nerazumljive, i odsekli se od sebe samih.“Analgetik je na korak za prvu pomoć, kasnije ću da mislim otome“. A vreme beži, ne osvrće se. Propuštene prilike se beleže na spiralnoj vrpci unutar jedra i u trenutku osame blinkaju bolnim nadražajima.

Bolje sprečiti nego lečiti je već zaboravljena srpska izreka, a znamo je od malih nogu. Samo nema ko da nas podseti. Ali tu je sećanje – BOLEST koja proizilazi iz propuštenih trenutaka zaslepljenih prolaznim zadovoljstvima.

Naš zadatak je da ne zaboravimo. Ni vas ni sebe, jer smo ZA-JEDNO jedno telo.

Sajt Medicine svesti: skolaintegrativnemedicine.rs