17 феб Uticaj elektromagnetnog zračenja na ljudsko telo

Izvor  teksta1 mr Katarina Kanjevac Milovanović, Centar za kvalitet Mašinski fakultet u Kragujevcu,
2 Jovan Milivojević, Centar za kvalitet Mašinski fakultet u Kragujevcu

Elektromagnetsko zračenje

Zračenje je prenos energije putem čestice ili talasa. Zračenje koje se prenosi putem čestica (neutron, proton, mezoni i dr.) se naziva korpuskularno zračenje, a ono koje se prenosi u obliku talasa se zove elektromagnetno zračenje. Elektromagnetno zračenje predstavlja promenu elektromagnetnog polja u funkciji vremena. Ovo zračenje je nosilac elektromagnetske interakcije (sile) i može se interpretirati kao talas ili kao čestica, u zavisnosti od slučaja. čestice koje kvantifikuju elektromagnetsko zračenje su fotoni. Svako naelektrisanje promenom brzine kretanja generiše elektromagnetsko polje. Ova informacija se prostire kroz prostor brzinom svetlosti i osobine odgovarajućeg elektromagnetskog talasa su direktno vezane za dinamiku promene kretanja naelektrisanja. Alternativno, ako elektromagnetsko zračenje gledamo kao emisiju čestica (fotona), energija koju one nose je direktno vezana za talasnu dužinu, odnosno učestanost talasa. Što je veća učestanost to je veća energija fotona. Tačan odnos je opisan Plankovom relacijom E = hν gde je E energija fotona h je Plankova konstanta, a ν je frekvencija talasa.

Osobine elektromagnetskog zračenja zavise od njegove talasne dužine i kao takve se dele na električne, radio i mikro-talase, zatim na infracrvenu, vidljivu i ultraljubičastu svetlost, X-zrake i gama zrake. Ceo opseg talasnih dužina elektromagnetskog zračenja se zove elektromagnetski spektar.

Dejstvo ovih talasa na čoveka varira u zavisnosti od frekvencija i amplituda signala, kao i udaljenosti od predajnika (bazne stanice) i trajanja izloženosti ovim talasima. Da i ne govorimo o štetnim zračenjima koja dolaze “spolja“ od poremećenog Zemljinog magnetizma, podzemnih vodenih tokova i tektonskih premeštanja (geopatogena zračenja), kao i od Hartmanove i Karijeve globalne mreže (kosmička zračenja). Današnja ispitivanja nedvosmisleno ukazuju da zajedničko delovanje geopatskih polja sa štetnim dejstvom i elektromagnetnih zračenja može da dovede do slabljenja organizma.

Epidemiološkim studijama i eksperimentalnim istraživanjima dolazi se do zaključka da elektromagnetna polja i talasi (koji su prisutni svuda oko nas i čiji se intenzitet svakodnevno povećeva preko dozvoljene granice) predstavljaju stalnu opasnost po naše zdravlje čak i kada su u okvirima dozvoljenih granica. Stručnjaci već godinama upozoravaju da su prvi simptomi oboljenja izazvanih štetnim delovanjem zračenja povećana razdražljivost i nervoza, nesanica, glavobolje, osećaj malaksalosti i hroničnog umora, anksioznost, sklonost depresiji, teškoće pri pamćenju i problemi sa koncetracijom, gubljenje vitalnosti, smanjivanje telesne i psihičke aktivnosti i sl. Današnja ispitivanja nedvosmisleno ukazuju da zajedničko delovanje geopatskih polja sa štetnim dejstvom i elektromagnetnih zračenja može da dovede do slabljenj a organizma.

Ne postoji prostor u kojem čovek radi, živi ili spava, a u kojem nema štetnih zračenja. Duga izloženost kompleksnom uticaju štetnih zračenja isključivo remeti energetsku strukturu bioloških sistema, a to se odražava tako što dolazi do pojave raznih oboljenja, kako psiho-mentalnih tako i fizičkih. Dugi uticaj štetnih zračenja kod slabije građenih ličnosti,dovodi do pojave najštetnijih oboljenja, pa čak i do smrti.

Najopasnija mesta su ona na kojima se čovek najduže zadržava, a to su krevet ili radno mesto.

Način na koji elektromagnetno zračenje utiče na ljude zavisi od mnogo faktora. Naravno, da je najbitnija snaga izvora zračenja, ali veliki uticaj ima i frekvencija zračenja. S obzirom na intenzitet apsorpcije u ljudskom telu, elektromagnetno zračenje možemo podeliti u četiri grupe:

• frekvencije od 100 kHz do 20 MHz kod kojih apsorpcija opada sa opadanjem frekvencije, a znatna apsorpcija se pojavljuje u vratu i nogama
• frekvencije opsega od oko 20 MHz do 300 MHz kod kojih se relativno visoka apsorpcija javlja u čitavom telu, a pri rezonanciji i znatno veća u području glave
• frekvencija iz opsega od 300 MHz do nekoliko GHz pri kojoj se javlja znatna lokalna neuniformna apsorpcija
• frekvencije iznad 10 GHz pri kojima se apsorpcija javlja, prvenstveno, na površini tela.

Primarni i najjednostavniji štetni uticaj elektromagnetnog zračenja je zagrevanje. Izloženost radio-frekventnom zračenju većem od mW/cm2 može izazvati ozbiljna oštećenja ljudskog tkiva usled preteranog zagrevanja. U određenim uslovima može da dođe do merljivog zagrevanja tkiva i pri zračenju čija se vrednost kreće imeđu 1 i 10 mW/cm2, ali to ne mora da izazove oštećenje tkiva.

Veoma veliki i različiti broj izvora nejonizujućih zračenja u našem okruženju, uslovio je donošenje odgovarajućih propisa. U evropskim zemljama postoji preko 130 zakona, pravilnika, standarda i preporuka u oblasti zaštite od radio-frekvencijskog zračenja. Od posebnog je značaja preporuka Saveta Evrope od 12. jula 1999. broj 1999/519/ES.

UTICAJ ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA NA KVALITET ŽIVOTA

U poslednjih dvadesetak godina psiholozi su definisali novu kategoriju koja određuje ponašanje pojedinca u porodičnom okruženju, na poslu, u kritičnim situacija itd. a to je kvalitet života QL (qualitz life). Kvalitet života ima takav uticaj na poimanje okolione, a pomaže u prevazilaženju teških situacija, kao što su krize na poslu, bolesti… Kvalitet životazavisi od mnogo činioc i u principu utiče na to da pojedinac uživa u subjektivnom osećaju zadovoljstva.

Elektromagnetna zračenja i jonizujuća i nejonijuzuća, kada je u pitanju kvalitet života ljudi, mogu se posmatrati sa dva aspekta. Prvi je njihov uticaj na razvoj ljudske zajednice, a drugi je njihov uticaj na zdravlje ljudi. Današnja civilizacija uveliko koristi elektromagnetne talase i polja u čitavom nizu tehnologija. Tako, komunikacije, radio i televizija, električna energija, trensport, medicina, računari, su zasnovani na elekromagnetnim poljima i elektromagnetnim zračenjima. Taj napredak je omogućio ljudima visok kvalitet života, koji se do pre samo jednog veka nije mogao ni zamisliti. Prodor u svemir i njegovo izučavanje nezamislivi su bez elektromagnetnih talasa, kao i prodor u svet mikročestica. Njihov doprinos razvoju savremene civilizacije je nesagledivog značaja.

S druge strane, negativan uticaj elektromagnetnih zračenja je što u određenim uslovima izazivaju zdravstvene probleme kod ljudi (blizina izvora zračenja, snaga zračenja, frekvencija talasa, jonizacija). Pri tom, jonizujuća zračenja su znatno opasnija po zdravlje ljudi od nejonizujućih. Ono što je u svemu dobro je da su nejonizujuća zračenja u daleko većoj upotrebi od jonizujućih pa je iz tog razloga umnogome smanjen rizik po zdravlje ljudi.

Ako merimo doprinos elektromagnetnih zračenja odnosno polja na razvoj i dobrobit ljudske zajednice i

negativne efekte po zdravlje ljudi, možemo zaključiti da su pozitivni efekti daleko ispred negativnih efekata. Zapravo upotreba elektromagnetnih polja i talasa je temelj razvoja savremene civilizacije.