Holistički koncept savremene terapije – isceljivanje

Posmatarajući koncept zdravlja kroz holističku prizmu, moramo uzeti njegova četiri aspekta:

• fizicki;
• mentalni;
• emocionalni;
• duhovni aspekt.

Zato zdravlje ne možemo definisati samo kao odsustvo bolesti, već kao subliminarni koncept koji ima salutogeni značaj.

Salutogeneza je u tom smislu proces učenja svakog pojedinca u službi promocije i razvijanja procesa zdravlja. To je ujedno i način ličnog razvitka svakog pojedinca koji je deo kolektivnog sistema, a u cilju unapređenja zdravlja.

Zato zdravlje mozemo definistai kao FIZIČKO blagostanje kada fiziološke funkcije u telu optimalno funkcionišu, kao MENTALNO blagostanje koje donosi mogućnost izbora, napretka ,odbijanja, prava na obaveštenja, komunikaciju, EMOCIONALNO blagostanje -preuzimanje, shvatanje i kontrola emocija i DUHOVNO blagostanje za razvijanje svesti, svrhe i vrednosti života.

Reč zdravlje potiče od grčke reči “salus” –  zdravlje i “genesis” – poreklo.

Stoga je salutogeneza pojam koji se koristi da opiše novi pravac u istraživanju, a bavi se izvorom zdravlja u vezi sa telom, dušom i duhom.

Nasuprot tome, imamo pojam patogeneze koja potiče od grčke reči “parthein” – patnja i genesis – poreklo ili početak i ukazuje na uzork – koren bolesti.

Kvalitet života bitno utiče na pojam zdravlja. On PODRAZUMEVA NAŠ LIČNI ODNOS prema negovanju sopstvenog zdravlja.

Kreirani smo kao ljudska bića sa ogromnim resursima za preživljavanjem, rastom, da se odupremo izazovima. Ali opet neki ljudi su više otporni i ostaju zdravi uprkos stresu i izazivačima neravnoteže.

Osobe sa jakim osećajem povezanosti sa Sobom, ali i svim ostalim neodvojivim delovima – carstvima Planete sa kojima dele život, vide svet kao smislenu i razumljivu celinu.

Prepoznavanje svrhe, cilja, a potom i metoda međusobnih interakcija je motiv koji im daje snagu za samoodržanjem i napredovanjem.

Prevazilaženje samopreokupacije i ličnih interesa može da nas izdigne iznad malih sitnih interesa. To mozemo da imenujemo kao lični rast i rad na sebi, kojim jasno prepoznajemo životne izazove i poteškoće, ali i razvijamo osećaj za preuzimanje lične odgovornosti.

Svest o SEBI, svojim resursima, kao i prepoznavanje lične svrhe i povezanosti sa ostalim članovima ove velike zajednice je poligon iz kog treba da delamo.

U toj priči naš sopstveni ego može biti omča oko vrata koja nam ne dozvoljava da se izdignemo izvan svog malog JA. Zarobljeni u egu, pošlusnici smo onog sloja društva koje koristi snagu pojedinca za manipulaciju.

Ovo se kroz vekove razvijalo bez velike promene u broju osvešćene populacije. Ali svestan pojedinac treba da živi “svoju istinu” i svojim primerom brige o svom telu, duhu i duši da primer prvom do sebe.

Svaki rad na sebi je promena mišljenja koja nas podiže na višu frekvenciju – metanoja.

Pronošenje ideje rada na sebi je kult istočnih tradicija koji je srećom nadživeo većinu, pa se u korenima istočne tradicije i filosofije, prateća upustva nadgradjuju evolucijom svesti Čoveka koja je svestan nužnosti rada na Sebi u ime celog kolektiva.

U korenu svih bolesti su psihomotorni poremećaji od gripa do karcinoma. A ljudi u sveopštoj trci sa vremenom, tragaju za dubljim smislom života. I upadaju u emocionalni i duševni vakuum. Očekuju da im neko drugi da odgovore na sva pitanja, poteškoće, probleme.

Rad ne Sebi je celoživotni proces! On podrazumeva podizanje nivoa svesti a to možemo postici isključivo svojom namerom.

Ovaj rad počinje samoposmatranjem i primećivanjem pogrešnih stanja u sebi i radom protiv njih. Nevidljiva borba u svakom od nas je svakodnevni izazov u kom se supratstavlja dobro i zlo. Na taj način stičemo snagu a prečica nema. Istinske informcije kada se povežu sa rezultatima sopstvenog istraživanja i ličnim iskustvima postaju znanje. A znanje je lek – iseljenje.

Sa prezentacije dr M. Aranđelović – sekcija kvantne medicine