Lek ne može da zameni kretanje, a kretanje zamenjuje svaki lek.
Sve dok se krećemo, sposobni smo da život posmatramo iz različitih uglova. Sloboda koju živimo daje nam osećaj lakoće, mada smo često nesvesni njene prave vrednosti.
Nažalost, dođe trenutak kada nas nezgoda satera u četiri zida, pa je i pogled kroz prozor teško ostvariva misija.
Bol je nešto što se teško podnosi, a nepredviđeno nastupa. Šta tada obično radimo? Posegnemo za prvim analgetikom kako bi uhvatili vazduh i vratili se u normalu. Ali na veliko iznenađenje bol ne prestaje. Nastavlja da boli, oštro, tupo, ključa, para tkivo, zateže po ivicama. Grimase odaju pravo stanje stvari.
Sa druge strane, mi koji smo ovde da pomognemo imamo zebnju od nadolazećih povreda. Svesni smo početka zimske sezone i svih sportova koje ovaj period nudi. Povrede usled padova mogu biti lagane, ali često i vrlo ozbiljne i kao takve mogu trajno da promene život.
Navešćemo neke od najčešćih povreda zgloba kolena, koje se često izvrće i tokom običnog hoda niz stepenice.
KOLENO
Koleno je zglob koji čine tri kosti: butna kost, golenjača i čašica. Ovaj zglob je ojačan i stabilizovan mišićima i ligamentima koji se nalaze sa njegove prednje, zadnje i bočne strane. Unutar zgloba kolena nalaze se: meniskusi, prednji i zadnji ukršteni ligamenti koji svojim zatezanjem ograničavaju normalan obim pokreta.
Bol u kolenu može biti akutni ili hronični u zavisnosti šta ga je izazvalo. Akutni bol najčešće je izazvan:
- potpunim ili delimičnim prekidima (rupturama) tetiva i mišića;
- zapaljenjem tetiva i ovojnica
- potpunim ili delimičnim prekidima (rupturama) ligamenata;
- potpunim ili delimičnim prekidima (rupturama) meniskusa;
- prelom krajeva kostiju koji čine zglob.
Neuravnotežena snaga mišića kolena dovodi da se dejstvo sile direktno prenosi na ligamente, prelazi se granica elastičnosti i dolazi do njihovog oštećenja.
Hronični bol u kolenu je najcesci kod:
- Osteoartritis;
- Reumatska stanja;
- Mikrotraume;
- Patelofemoralni sindrom;
- Bekerova cista.
Prvi znak upozorenja mogućnosti nastanka bola jesu krepitacija – pucketanja koje se čuju prilikom savijanja i opružanja noge (čučnja, hoda…). To znači da se butna kost i golenjača taru jedna o drugu, a to može biti uzrokovano neuravnoteženom snagom mišića, prisustvo reumatskog stanja.
FUDBALERI
Kod fudbalera najčešće povrede kolena nastaju prilikom naglog zaustavljanja pokreta, gde potkolenica ostaje fiksirana za podlogu, a natkolenica se rotira i dolazi do štećenja ligamenata i meniskusa. Najčešće se oštećuje prednji ukršteni ligament.
KOŠARKAŠI
Prilikom tzv. „zakucavanja“ može doći do nezgodnog doskoka i oštećenja mekotkivnih struktura.
SKIJAŠI
Veleslalom dovodi do velikog opterećenja mekotkivnih struktura ukoliko nije jasno kontolisan pokrete, kao i prilikom doskoka.
PLANINARI
Planinarenje je lep hobi, ukoliko znate rute kojima se krećete. One su često neravne, zahtevaju kretanje i uz brdo i niz brdo, što može biti veoma zahtevno za početnike, te veoma lako može do istegnuća, ili mikrotrauma koje uzrokuju bol u kolenu.
TERETANA
Loš odabir opterećenja (preveliko opterećenje) kao i loša tehnika izvođenja vežbi (deadlift, prednji – zadnji čučnjevi, rumunski čučanj, bugraski čučanj i sl.) dovode do bolova u kolenu. Bolovi mogu nastati neposredno posle treninga (16-24h) ili posle dužeg vremena treniranja kao posledica niza mikrotrauma.
Pored kineziotejpinga koji korisitmo kako bi fiksirali istegnute ligamenetne, u terapiji korisitimo i elektroterapiju za podsticanje cirkulacije i eliminaciju otoka. Naš najveci akcenat je u neinvanzivnim manipulativnim tehnikama kojima podstičemo telo na samoisceljenje.
Mikropokretima telo je na odeređeni zahtev instruirano da povrati balans u mišićima. Bez naglih pokreta ili „krckanja“, bez opasnosti od novih povreda. Lagano i bez stresa, telo će podsticajnim pokretima povratiti svoju snagu i elasticnost. Ciljanim vežbama ojačavamo mišiće-stabilizatore kolena i za karatko vreme naš klijent može da se vrati svakodnevnim aktivnostima.
Zakažite Vaš termin putem ovog linka.
