01 феб Indonežanske vežbe Nipertrai
„Nemoguće je opisati rečima priliku da se ponovo rodite, a odrasla ste osoba“, kaže Aleksandra Maksimović, pionir Nipertrai vežbi u Srbiji. U pitanju je energetski transformativni proces koji traje 12 dana i traži punu koncentraciju na pokret. „Povezani sa ’božanskim dahom’, aktiviramo skrivene potencijale svoje ličnosti, postajući majstori sadašnjeg trenutka“
Program indonežanskih vežbi Nipertrai izveden je iz originalne verzije Satria Nusantara i prilagođen je ovom podneblju. Nipertrai ili Art breathing international Indonesia je doslovno umetnost disanja koja se tradicionalno primenjuje u Indoneziji. Vežbe su organizovane u svakodnevnom ritmu od 12 dana po 2 sata, bez prekidanja. Tokom dva sata radi se kombinovani program vežbi disanja, zagrevanja i poseban koordinacioni sistem vežbi za svaki energetski centar (čakru) ponaosob. Vežbe se koriste za podizanje opšte energije vitalnosti (Či energije) i zdravlja. Nipertrai je i jedan od najjačih anti-age programa. „Kontinuiranim radom na sebi u toku 12 dana podižemo vibratornost ćelije i sa tako promenjenom frekvencijom menjamo svoj život nabolje. Otvaramo se za nove uvide, nove poslove, prijatelje, nove ljubavi“, kaže Aleksandra Maksimović. „Već deset godina se uspešno bavim podučavanjem i podizanjem svesti, povezujući dve daleke kulture Srbije i Indonezije. Veštinu Nipertrai naučila sam od Agusa Maryanta koji je jedan od vodećih majstora ove discipline u Indoneziji“, kaže Aleksandra. „Iako deluje potpuno imaginarno, život nije samo ono na šta se oslanjamo preko svojih pet čula. Ovde uključujemo šesto čulo i učimo da se od tada vodimo isključivo njim“.
Početak spoznaje
„Moja radoznalost odvela me je na različita mesta. Upoznavala sam interesantne ljude, uživala sam u razmeni. Tako sam dospela i do indonežanske ambasade u kojoj sam jedno vreme volonterski radila na korespondencijskim poslovima. Saznala sam da ambasada planira dolazak izuzetnog čoveka – diplomate koji ima specijalne sposobnosti lečenja i dijagnostikovanja. U grupi nas je bilo pedesetak, što Srba, što Indonežana i moram priznati da sam bila vrlo skeptična kada sam videla koliko nas ima, a da svi očekujemo pažnju jednog čoveka. Program je zahtevao da budemo bosi tokom dvanaestodnevnog vežbanja, a teren po kom smo vežbali bio je beton. Položaj u kojem smo radili vežbe za
držanog disanja je izuzetno naporan, klečeći – pa su to već bili nekim ljudima dovoljni razlozi da odustanu“. Agus Maryanto je po struci diplomata, ali po svom unutrašnjem duhovnom opredeljenju iscelitelj sa porodičnim šamanskim nasleđem, majstor Satria Nusantare.
„Sećam se da njega to uopšte nije pogađalo. Odgovorio je da je svako kreator svog života ukoliko mu je stalo da nešto menja. A ovo su vežbe koje treba da unesu korenite promene u naš život. Moj problem bio je smanjen kapacitet pluća i plitak udah, pa su mi ove vežbe u početku delovale nemoguće. Koordinacija pokreta je u početku bila vrlo zbunjujuća, pa je i to uslovilo da neki ljudi dodatno odustanu. Tokom završnog, dvanaestog dana isplanirani energetski test uplašio je većinu jer do tada nismo imali priliku da se sretnemo sa takvim izazovima. Napravio je grupe od petoro ljudi, podelio nam nekoliko listova novina i zatražio da sa protokolom disanja podižemo osobu na novinama na visinu od metar, a da nam se novine ne pocepaju. To je u tom trenutku delovalo prilično besmisleno, ali on je insistirao da svi prođemo taj test. Na naše veliko iznanađenje neke grupe su uspevale da podignu osobu, neke ne, ali nas je sve zajedno ovaj prvi zadatak stavio u duboko razmišljanje šta mi zaista kao ljudi možemo, a ne znamo da možemo.
Druga provera bila je još čudnija jer je trebalo da uzmemo običnu sijalicu i da je sa već pomenutim protokolom disanja energetski napunimo, a potom bacimo o beton. Cilj je bio da sijalica odskakuće i ne razbije se. Sećam se da sam se tokom te provere sakrivala iza ljudi jer nisam htela da to probam, nisam verovala. Međutim, kada su svi probali test sa sijalicom bez pozitivnog rezultata Agus mi je prišao i rekao: „Ti još nisi probala“. Uradila sam protokolarno kao i ostali iz grupe očekujući da se i moja sijalica razbije. Međutim, ona je odskakutala na ogromno iznenađenje svih prisutnih. Napominjem da je ovaj događaj snimao indonežanski ataše za kulturu, g. Yosi, ushićen što je neko uspeo u ovom
zaista neverovatnom eksperimentu. Od tog trenutka kreće preokret u mom životu jer me je g. Agus Maryanto pitao da budem njegov učenik i pionir ovih veština u Evropi. Tokom njegovog trogodišnjeg boravka u Srbiji, konstantno sam vežbala meditaciju, Satria Nusantaru i različite indonežanske tradicionalne duhovne veštine.
Novi život, nova snaga
Vežbe dolaze iz Indonezije i spadaju u grupu tradicionalnih veština za podizanje opšte snage i vitalnosti. Izvode se u prizemnim salama i potpuno smo bosi, bez patika i čarapa, kako bismo preko svojih tabana osetili energije koje pulsiraju iz Zemlje i tako maksimalno utvrdili svoju konekciju preko prvog energetskog centra. Tako uzemljeni 12 dana radimo na podizanju svojih potencijala preko sedam energetskih
centara, dostižući svoj maksimalni kapacitet i identitet.
Tokom vežbanja Nipertrai tehnike uči se posebna veština disanja, tzv. Zadržano disanje ili obrnuto disanje. Na Dalekom Istoku ovom
tehnikom majstori borilačkih veština ojačavali su fasciju svih organa i tkiva, dobijajući fenomen ’čelične košulje’ kojom su odbijali neprijateljske udarce. U terapijskom smislu, ojačana fascija je i prokrvljena, pa je samim tim i bolje hranjen pripadajući organ. „Svesni smo da smo kreatori svog života, a sada imamo priliku da sa Nipertrai vežbama kreiramo život iz svojih snova. Na nama je da donesemo svesni izbor i upustimo se u dvanaestodnevnu avanturu promena“, poručuje Aleksandra.
Izvor: Sensa