09 апр Kvanatna dijagnostika i terapija

Brzo vreme u kom živimo tera nas da sve što radimo neprestano ubrzavamo. Tako neretko preskačemo upozoravajuće signale u telu koji ukazuju na neki poremećaj. Ako je bol neupadljiv, povremen, neiritantan, pravimo se kao da se ništa ne dešava. A u telu nema slučajnosti i nijedan bol nije bezrazložan.

Hvatajući zalet za pregršt dnevnih aktivnsosti, naucili smo da stvari stavljamo pod tepih, pa često i sami priznajemo ono čuveno: ”spolja gladac a iznutra jadac”. A svako neprihvaćeno upozorenje poput crvotočine nagriza i u svom ritmu gradi sistem patološke kolaterale. ”Sutra ću o tome” je čuveni izraz kojim se Skarlet O’Hara branila od nedaća, ali je na kraju shvatila težinu odlaganja.

Šta nas to tera da brigu o svom zdravlju stavimo na poslednje mesto? Tek vrišteći bol, vidljivi problem, konkretan laboratorijski rezultat nas stavlja u položaj borca za sopsteveni život.

Mora li baš tako?

Oduvek me je zanimala DIJAGNOSTIKA, ali ona duboka, lična, energetska, još uvek nemanifestovana.

Otkrila sam da me je ta potreba navela na put obrazovanja čije okvire tek sada uspevam da sagledam, mada je granica i dalje otvorena. Kroz refleksologiju i su djok, umela sam da postavim vrlo preciznu dijagnostiku, nekada čak i više od toga. Onu emocionalnu, koja je predhodila, oslabila telo, organe, sisteme.

Kanije sam naučila da čitam iz informacionag polja, ali bez pretenzija da dobijam atribut vidovnjaka ili proricitelja.

U integrativnoj medcini se podrazumeva da budeš “ČITAČ”. Ali i da znaš šta dalje sa tim što prepoznaš.

Reference koje koristimo u pulsnoj dijagnostici su još jedna potvrda za preciznu dijagnostiku. Kvanatna medicina je karika koja upotpunjuje anamnezu i pruža kompletniju sliku osobe koja želi da sazna u kojoj se fazi trenutno nalazi njeno telo.

Interakcija kompjuterskog i ljudskog softvera je za mene ideal koji podrazumeva značaj ovladavanja trenutka i prepoznavanja titraja nepromišljene misli ili neosvešćene emocije.

Sada vise nisam ČITAČ, vec i HVATAČ.

Svi imamo momente kada nam misli odlutaju, prosto otputuju. Ugnjezdimo se udobno u taj bezvremeni trenutak i oslobađamo teret nagomilanih misli, emocija, planova. Energija koju telo odašilje u tom trenutku je reper koji prepoznaju releji kvantnih uređaja ali i antene energetskog praktičara. Pacijent je naselio dimenziju “prostor-vreme”, terapeut se proširuje u prostor Univerzalnog vemena istražujujući zadatke koje je osoba preuzela zarad svoje evolucije. Vreme nas ograničava u našim akcijama i planovima. Neko ga ima premalo, neko na pretek. Ali se na kraju sve svodi na VREME.

U kvantnoj dijagnostici vreme ne postoji kao ograničavajuci faktor. Istražujemo dok ne nađemo ključ i bravu zajedno. Jer sve ono što se pojavi na površini, pokazalo se da nije važno. A kada se zagrebe ispod površine, diže se zaostali teret poput gnoja koji je zatrovao ranu. Tada precizno deo po deo, sloj po sloj, raščijavamo emocije, potrebe, apetite, izbore, navike, planove, sprovedene akcije. Otkrivamo ponovo zamagljeni identitet osobe koja se u borbi za opstanak maskirala svim postojećim prihvatljivim normama ponašanja. Možda vam ne odgovara ta farba za kosu, mleko za telo koje svakodnevno koristite, crveni kupus koji redovno spremate – znate da je zdrav, ali ne i za vas.

Kroz ovakav način otkrivamo individualnost osobe, kao i način kako je dostći ukoliko je osoba izgubila vezu sa svojim potrebama. Nije lako, ali je neophodno. Jer kad tad dolazimo na susret sa samim sobom i samopreispitivanjem.

Moja potreba za ISTRAŽIVANJEM DIJAGNOSTIKE nije se naravno ovde završila. Radost u otkrivanju starih učenja je ljubav koju odavno nosim ali za sve mora da dođe pravi trenutak. A on je upravo sada.