19 апр Rano otkrivanje poremećaja psihomotornog razvoja
Sa rođenjem svako od nas prolazi kroz jasnu šemu psiho-motornog razvoja. Primarni refleksi hvatanja, plivanja, sisanja, automatskog hodanja, gube se u određenim mesecima života i zamenjuju svesnim, voljnim pokretima.
U radu sa decom, važno je pratiti šemu psihomotornog razvoja i prepoznati ukoliko dolazi do odstupanja. Budno oko roditelja, ali i profesionalnog lekara ima presudnu ulogu jer prvi mogu da primete da nešto nije u redu, ni po protokolu.
Svako rano otkrivanje poremećenog psihomotornog razvoja je od neizmernog značaja za brzo uspostavljanje dijagnoze a još važnije – ZA PRAVOVREMENU TERAPIJU.
Tehnikama integrativne medicine pomažemo u ranom otkrivanju raznih psihomotornih oštećenja i radimo na ubrzavanju oporavka. Zajedno sa roditeljima(majkom) praktikujemo udruženo terapijski program kojim podržavamo emocionalni odnos između majke i deteta.
Posmatrajući ceo razvojni period svakog deteta, najobimnije, najintenzivnije i najznačajnije promene nastaju u prvoj godini života. Telesni i mentalni razvoj deteta čine neodvojivu celinu i sastoje se od sledećih procesa:
1. razvoja motorike (držanje i pokreti glave, trupa, ruku i nogu),
2. razvoja okulomotorike i vida,
3. razvoja sluha i govora,
4. razvoja društvenosti.
Razvoj deteta se odvija kroz interakciju bioloških činilaca i faktora sredine.
Preduslov normalnog psihomotornog i psihosocijalnog razvoja jeste strukturalno celovit i za uzrast funkcionalno zreo nervni sistem. Sredina koja obezbeđuje uslove za neometan fizički rast i za uspostavljanje čvrstih osećajnih veza deteta sa drugim osobama, koja detetu pruža mogućnost da uči, istražuje okolinu i aktivno deluje na nju, podstičući i nagrađujući dete, takođe je vrlo bitna u oblikovanju krajnjeg ishoda razvoja deteta.
Pri proceni psihomotornog razvoja treba imati na umu osnovne zakonitosti razvoja:određeni redosled – od prostijih ka složenijim funkcijama, neravnomernost u ritmu razvoja pojedinih funkcija, kao i indvidualne razlike u razvoju.
Razvoj funkcija šake
Posmatranje razvoja funkcije šake može biti dobar pokazatelj normalnog razvoja, ali i rano upozorenje na razvojne poteškoće.
Dok je u prva dva meseca života šaka pretežno stisnuta uz palac skriven u dlanu zbog prisutnog refleksa hvatanja, dotle se sa 3-4 meseca šaka sve vise otvara, a palac odmiče od dlana. U to vreme odojče prihvata predmet stavljen u šaku sa svih pet prstiju i dlanom – digitopalmarno hvatanje.
U uzrastu od šest do sedam meseci odojče već aktivno i ciljano poseže za predmetom, uzima ga u ruku služeći se pretežno palcem, kažiprstom i srednjim prstom – radiopalmarno hvatanje. U to vreme vešto prebacuje predmet iz ruke u ruku i na kraju ga stavlja u usta. Time je uspostavljena temeljna okulomotorna koordinacija između vida i i šake. Do kraja prve godine života dete nauči hvatati vrhom kažiprsta i vrhom palca služeći se prstima poput pincete – pincetni hvat.
Generalno
Osnovne telesne funkcije (cirkulacija, disanje, varenje, izlučivanje, homeostaza i regulacija temperature) dobro su razvijene kod zrelog, donesenog novorođenčeta, ali su sve ostale funkcije nezrele. Novorođenče reaguje na jake zvučne, vidne, taktilne (dodir) i mirisne draži okretanjem glave, treptanjem, grimasama ili plakanjem, ali su svi ovi odgovori po refleksnom tipu i u funkciji su preživljavanja deteta. Potrebno je vreme i iskustvo da bi dete ovladalo svojim čulima i bilo u stanju da ih koristi za komunikaciju i kontrolu spoljašnjeg sveta.
Razvoj grube motorike i čula u prvoj godini odvija se u interakciji sa psihološkim razvojem. Između deteta i majke razvija se posebna osećajna veza, tzv. privrženost.
Paralelno sa saznajnim i osećajnim razvojem, odvija se i razvoj govora. Razvoj govora kod dece se odvija u dve jasno odvojene faze: predjezičnu i jezičnu.
Prelaz iz jedne u drugu fazu je u uzrastu od oko 8 meseci. U predjezičnoj fazi odojče počinje produkovati pojedine vokale (samoglasnike), kasnije i konsonante (suglasnike). Obeležje predjezične faze je produkcija mnogih glasova koji ne pripadaju nijednom jeziku i nezavisni su od sluha deteta. Pri kraju ove faze redukuje se znatan broj glasova, a ostaju samo oni koje dete čuje oko sebe – slogove maternjeg jezika. Time dete ulazi u jezičnu fazu razvoja govora koja zavisi od normalnog funkcionisanja sluha.
Veoma je važno da se u ranom uzrastu obrati pažnja na prisutnost kontakta očima, reagovanja na zvučni stimulus, da li odojče sluša govor, da li razume govor, da li se služi gestovima, da li ponavlja svoje ponašanje više puta u cilju privlačenja pažnje.
Disharmoničan razvoj je termin koji koristimo da naglasimo da dete ima problem u svom razvoju. Označava da postoji zaostajanje ili neuobičajenost u razvoju pojedinih oblasti. Ovde spadaju teškoće vezane za razvoj govora (razvojne dislalije i disfazije), psihomotorike (psihomotorno nestabilno dete, razvojne dispraksije i disgrafije), zatim smetnje u saznajnoj oblasti (razvojne disgnozije, diskalkulije, disleksije, disortografije) i u osećajnoj oblasti (intelektualna inhibicija, selektivni mutizam).
Postoji mogućnost da deca usporenog razvoja nadoknade zaostajanje u razvoju i sustignu decu svog uzrasta, ali je za to neophodno da se razvoj odvija bržim tempom od normalnog za dati period.
Delovi teksta preuzetu sa sajta Specijalistička ordinacija iz oblasti pedijatrije „ Pedijatrija Todorović“