O smrti

Šta znamo o smrti? Za nas ona je kraj puta, gotovo, mrak..Pisali su o njoj, slikali, pevali…Večita inspiracija, večita tajna..

Sećam se svojih dečjih razmišljanja i pokušaja da dočaram taj osećaj da me nema..Da se nisam rodila, gde bih bila…Bila bih negde? Gledala ovaj svet svojim nefizičkim očima, odnekud..iz vasione..?

Rađamo se i umiremo..umiremo i rađamo se..Ciklusi. Prepoznajemo ih u prirodi, manje smo ih svesni unutar nas..Svakoga dana umiremo po malo..Simbolički i bukvalno. Menjamo se..Naše ćelije umiru, rađaju se nove.

Sada kada sam prošla razne seminare, edukacije, iskustva života, i kao psihoterapeut radim sa ljudima, znam da je smrt deo Života…Da nestajanje fizičkog tela nije nestajanje Bića… Znam da sam više od ovog tela koje se menja, stari i umire.. Znam, a ipak.. Teško je zaista, stvarno, duboko, prihvatiti smrt kao deo puta.. Neminovnost smrti, odlaska, ostavljanja svega ovde i odlaska u nepoznato.. Prihvatiti i čak radovati se ovom preporodu, oslobađanju duha iz materije …

Vezujemo se. Jako smo se vezali za ono što vidimo, dodirujemo.. Puno smo pažnje posvetili stvarima, telima, kućama, zadovoljstvima, vezali se za stare neudobne cipele, mesta, ljude, poznate ambijente koji nam više i ne prijaju.

Čak i one male smrti koje se dešavaju u toku puta…teško nam je kada umiru stare navike, mesta iz detinjstva, kuće u kojima smo živeli..Ali da li sve to zaista umire? Da li dete mora da umre da bi se rodila žena..? ne….samo raste, i menja se pri tom..i onda udjemo u neke druge cipele.. pa u stvari ništa od toga ne umire tako što nestaje, već se menja, preobražava…Promena je jedino ono što je istinito, izvesno..Fiksiranost je smrt..

I tako svedočim niz promena kroz koje prolazim… osećaj je da ostavljam nešto drago, poznato i stoga da umire nestaje,  pa mi tuga, i strah.. Ali ono novo što dolazi stvara uzbudjenje, čak i radost. Treba izdržati ono između, preći reku koja razdvaja dve obale.

Da bih razumela i prihvatila smrt, posežem za simbolima i arhetipovima inicijacijskog tarota…Potrebno mi je nešto što nadilazi racio i intelektualno. Slike i simboli su ključ. Athetip smrti.. Karta XIII – Prelaz (D.Didier, Inicijacijski Tarot Majstora). Već sam naziv me opušta…Iako je na slici crna figura nalik na predstave smrti koje sam viđala, i koja mi stvara nelagodu, mogu da je gledam. Svojim jasnim prisustvom govori o svojoj neminovnosti, dok lagano vozi čamac ka drugoj obali. Zelena voda, narandžasti krugovi čistilišta…U daljini, lukovi, stubovi hrama, i svetlost…ka njoj plovi?..

Gledam boje i likove na slici, osećam slabost u nogama grč u stomaku..Pogled mi se muti…strahovi se podižu…izlaze sve prošle situacije, osećaji nelagode i jeze se pojačavaju..Odlučujem da ne zaustavljam ovo što se pokrenulo.. vreme je za prelaz, za pokret, i presecanje svih veza sa prošlošću, sa starim načinima…vreme je da osetim sav taj strah, i tugu, prihvatim iskustva u kojima sam bila povređena i ostavim ih iza sebe.. i da se oslobodim..Osećam kako je ova slika moja podrška..Osećam da me hrani. Splavar zna šta radi, uliva sigurnost..dok lagano vozi čamac osećam da je to vreme preispitivanja.. opraštanja….

“Prekid sa svojom prošlošću, ne ostavljajući iza sebe bilo kakvu nerešenost. Radikalna promena načina života sa drugima i u svom svakodnevnom životu. Oslobođenje, obnova, smrt radi preporoda. Rođenje u drugim dimenzijama sebe. Duhovna evolucija, univerzalna evolucija, unutrašnja istina i rad na sebi. Transmutacija, inicijacijska smrt.“ (D.Didier, Inicijacijski Tarot Majstora)

Ponovo osećam ono uzbuđenje stajanja pred nepoznatim…novi putevi..novi doživljaji..šanse..mogućnosti.. Kao dete..Rađam se u Sebi. Zahvalna za priliku da to mogu..Sada…sutra..i ponovo..

Kada o smrti govorimo u psihološkom smislu, najčešće govorimo o smrti ega, onog čovečuljka u nama koji razvrstava, definiše, kategoriše, imenuje, procenjuje, kontroliše.. Smrt onoga što znamo o sebi, spremnost da uništimo sliku koju smo formirali (o sebi, o svetu) i kreiramo novu. I isto tako, spremnost da  obrišemo svoje granice da bismo se stopili sa drugim, prepuštajući se onom nepoznatom, što je veće od nas i što nas plaši..

Anksiozna osoba koja je neprestanano u strahu od smrti može imati problem da zaspi čak iako je umor savladava. Ona nije u stanju da se povuče i preda nepoznatom snova. Za neke osobe, ostati u povlačenju kada je jedan ciklus (kontakta) završen, a pre nego se pojavi nova figura, može predstavljati veliku teškoću. Ostati u onome što zovemo plodna praznina. To znači prosto “biti tu”, u punoj svesnosti sebe u svetu. Kada se javi u terapijskoj seansi, to može biti ono mesto kretivne ravnodušnosti u kojoj sedimo sa klijentom, u stanju budnosti i raspoloživosti, spremni da odgovorimo na figuru koja se pomalja. To je vreme u kome je potrebno biti nedirektivan i priznati  nepoznato. To može biti istovremeno prepuštanje onom organizmičkom samoregulativnom procesu i predaja duhovnoj dimenziji. (Ph. Joyce&Ch. Sils, Skills in Gestalt Counselling&Psychotherapy)

I dalje gledam tarot kartu Prelaz, figura splavara mi govori još nešto – treba otići korak dalje, promeniti viziju o smrti.

Prepoznajem težinu koju nose naši običaji vezani za smrt, oplakivanja i svi postupci tokom ispraćaja… Stari narodi, naročito indijanska plemena su na smrt gledali svetlije, možda baš zbog veze sa prirodom koju su slavili.

Zajednica Desana iz amazonske prašume istočne Kolumbije veruje da kada ne bi bilo smrti među Desanama, ne bi se rađali jeleni, kornjače, ptice, niti drugi stanovnici tropske prašume. Jer sav živi svet se napaja iz istog rezervoara duhovne i biološke energije. Za australijska plemena (Murngini i drugi domoroci) sama zemlja je živo, uvek dostupno spremište njihovih sećanja na poredak Vremena stvaranja koji ih je dugo održavao. Nalik na oblasti mozga koje hemijski kodiraju i skladište uspomene, ta zemlja je spremnica prošlosti – ispunjena tajanstvenim porukama, aluzijama i moralnim podsetnicima iz ere Snevanja. To ilustruju i pitanja koja Murngini postavi kada upoznaje drugu osobu: “Iz koje vode dolaziš?” – pitajući na kojoj svetoj teritoriji je biloški začeta, a zatim: “Gde je zemlja tvojih kostiju?” što se odnosi na svetu teritoriju njegovog naslednog totemskog klana. (P. Knutson i D. Suzuki, Mudrost staraca: domorodački i naučni načini poimanja prirode).

Osećam svoje fizičko telo, sačinjeno od istih onih elemenata od kojih se sastoji planeta..Ono pripada planeti..Osećam zemlju ispod svojih nogu, majka Zemlja.. Ona daje život i održava se našim neprekidnim smrtima…”Preuzmimo svest o radosti jednog entiteta za preporod na strani lica potke, ova radost je svest o večnom životu. Preuzmimo svest o zadovoljstvu tela da uđe u zemlju. Telo postajući supstanca omogućava održavanje planete majke.”(D.Didier, Inicijacijski tarot Majstora, Mercia du Lac).

Promeniti viziju o smrti znači prepoznati koliko smo neraskidivo povezani sa svime što nas okružuje, sa prirodom, biljkama, životinjama, celom planetom, Suncem..I tada shvatam da smrti zaista nema. Jer nastavljam da živim kroz drvo, ružu, dete, ženu, muškarca…Tečem sa rekom i dišem sa vetrom..na ovoj strani, i postojim sa svim iskustvima života na drugoj strani..

Nastavljam da hranim ovu viziju. Dođu dani kada ponovo padnem u zaborav, i pustim da me obuzme ona tuga i strah kada čujem o nekome ko je otišao..I ponovo se podižem i povezujem, sa sobom i svime, ovde i tamo..

”Živi svoj život tako da strah od smrti nikad ne uđe u tvoje srce. Ne opterećuj nikoga zbog njegove vere, poštuj tuđa mišljenja i traži da oni poštuju tvoje. Voli svoj život, usavršavaj ga i ulepšavaj sve oko sebe. Nastoj živeti dugo i u službi svog naroda. Pripremi uzvišenu pesmu smrti za dan kada ćeš preći na drugu stranu.”(Poglavica Tecumseh, pleme Shawnee)



error: Sadržaj je zaštićen!!