22 дец Pionir novih tehnika
Biti pionir novina u nekoj oblasti je specifičan poduhvat. Pored hrabrosti, inteligencije i jake vizije, potrebna je strategija koja je najčešće intuitivna. Zato je poduhvat teže sprovesti.
Ali, ako je tako upisano u sudbinskom nacrtu, odlaganja nema. Postoji samo užareni pogled koji otvara i ona nikad pre dotaknuta vrata nesvešću zablokirana.
Otvoriti put istini znanja u tom smislu nije čin, već nadahnuće koje je tu za opšte dobro, a ne ličnu korist. Društvo to vidi drugim očima. I dok se okreneš, i ostvariš predhodno nemoguću misiju, već si napadnut, ismejan, potcenjen, okarakterisan različitim prizmama, svrstan u nivoe limitiranog prepoznavanja.
Da bi održao svoju viziju, potrebno je ojačati veru i shvatiti da je uloga koju preuzimaš uvek mač sa dve oštrice. Takva uloga skoro nikad nije donela prepoznatljivu korist nosiocu vatre znanja, osim lične satisfakcije koja tera na nova otkrića.
Nedavno mi je mentor potvrdio snagu vizionara, ali i upozorio na opasnost od iluzija koje umeju da zavedu.
Sa druge strane, privilegija da saznaješ, otkrivaš, istražuješ, kreiraš, daje slobodu koja potvrđuje bezuslovnu ljubav Kreatora. U jednom takvom svetu, mišljenja i dela onog dela sveta koji sada otvara korice knjiga, boli i prlji površinska, vidljiva mesta duše. Ona pak prepoznaje lekcije kao ulog evolucije na svom putu, radujući se hrabrosti da istraje u svojim pionirskim koracima, ali i znajući da je svojim akcijama pokrenula iskru saznanja na opštem nivou.
Takav put nema početak ni kraj, on je bezvremen i daje priliku da se spoticanjem prisetiš predhodno uzvišenih momenata. Patnja i sreća na krajevima štapa donose istinsku mudrost kojoj težimo kroz vekove. Jer pravo znanje nema granica.
Sa tom podlogom mi je jasno da je sve ovo bila uvertira za svetlost saznanja i priprema kroz Upanishade do Jyotisha. Radujem se opet kao dete koje otkriva svet prvim koracima. U toj zahvalnosti šaljem svoju ljubav i lakoću svima koje sam srela i srećem na putu sazrevanja.
Razmotavanje misaonih čvorova je ovog puta matematička začkoljica koju prepoznajem uvidima kroz Jyotish. Za sve postoji pravo vreme, bez žurbe i šlajfovanja u mestu. Refleksija poruka u snovima našla je svoje mesto u realnosti. Jyotish se uči inkarnacijski kroz eone, da li smo spremni da čujemo poziv, zavisi koliko želimo da čujemo. I ponovo kažem, volim kada znam da ništa ne znam. To mi daje slobodu da istražujem i volim bezuslovno.
Aleksandra Maksimović:
Pionir refleksologije od 1997.
Pionir Bowen tehnike 2010.
Pionir integrativne medicine 2009.
Pionir programa Satria Nusantara 2003.
