Telesna temperatura je stepen zagrejanosti organizma. Toplota se u organizmu stvara mišićnim radom, unosom i varenjem hrane, svim životnim procesima koji doprinose bazalnom metabolizmu. Iz organizma toplota se gubi disanjem, radijacijom(zračenjem), kondukcijom (isparavanjem), izmokravanjem i defekacijom.

Telesnu temperaturu (tt) određuje ravnoteža između stvaranja i odavanja toplote. Normalno funkcionisanje organizma zavisi od relativne konstantnosti tt. Hemijske reakcije, enzimski procesi, imaju optimum delovanja u uskom rasponu temperature, tako da je termoregulacija važan aspekt ljudske homeostaze.

Normalna tt kreće se u rasponu od 36,3 – 37,1*C.

Povećana tt nije bolest, već simptom nečega što se dešava u telu. Najčešće je pokazatelj neke infekcije (virusne ili bakterijske). Najvećem broju izazivača infekcije, temperatura ljudskog tela odgovara za opstanak. Rast tt pacijenta nepovoljno utiče na njih. Dakle, rast tt je jedna od mera kojom se organizam bori protiv izazivača bolesti. Ukoliko se uvek pokušava da se tt snizi, može da se prolongira dužina trajanja bolesti.

Ipak, postoji grupa pacijenata čija stanja zahtevaju snižavanje subfebrilnih t(37,1-37,9*C) temperatura – deca koja su imala konvulzije, trudnice, bolesnici sa poremećenim funkcijama srca, pluća, mozga…

Do povišenja tt dovode materije koje se zovu pirogeni. Oni mogu biti poreklom iz spoljašne sredine (egzogeni) i iz samog organizma (endogeni).

Egzogeni pirogeni su najčešće poreklom iz mikroorganizama. Kada toksini bakterija ili virusa dospeju u krv, dolaze u kontakt sa imuno kompetentnim ćelijama (najčešće monociti, makrofagi) i podstiču sintezu endogenih pirogena.To su uglavnom polipeptidi (interleukini, citokini, faktor nekroze tumora…) koji cirkulacijom dolaze do hipotalamusa.

Hipotalamus je termostat organizma. On održava ravnotežu između proizvodnje i gubitka (odavanja) toplote, da bi održao zadatu vrednost tt.

U stanjima nekih infekcija, pirogene materije podižu vrednost hipotalamusnog termostata, koji pokreće reakciju tela da se podigne telesna temperatura na viši stepen. Dok tt ne dostigne zadatu vrednost u hipotalamusu, temperatura raste. Javlja se jeza (osećaj hladnoće koji nastaje pirogenim nadražajem nervnog sistema), drhtavica-groznica (odgovor perifernih organa na pirogeni nadražaj, koji se manifestuje podrhtavanjem mišića).

Kada efekat pirogena nestane, vrednost hipotalamusnog termostata se vraća na normalnu vrednost (t oko 36,7*C), a telesna t je još uvek visoka, tada pacijent oseća vrućinu. Pokreću se mehanizmi za snižavanje tt – vazodilatacija i znojenje, dok se tt ne vrati na normalnu vrednost. Pirogeni se oslobađaju i pri različitim neinfektivnim procesima u organizmu – autoimuni poremećaji, rast malignih tumora, hemoliza… u toku različitih stanja koja remete homeostazu.

Ukoliko je tt (merena aksilarno) od 37,1-37,9*C, govorimo o subfebrilnoj temperaturi,od 38-39,9*C febrilnoj, a 40*C i viša, visokofebrilnoj temperaturi.

Obzrom da povišena tt nije bolest, već simptom – ona se ne leči. Traži se njen uzrok. Može se smaniti lekovima (antipiretici) kod dece ako pređe vrednosti iznad 38,5*C i kod odraslih iznad 39*C. Osim praćenja same t, važno je brinuti o poremećaju svesti, disanja, bolu, krvnom pritisku, funkcionisanju organskih sistema.