radna terapija

Radna terapija

Radna terapija je korisnički orijentisana zdravstvena profesija koja promoviše zdravlje i blagostanje kroz okupacije. WFOT, 2012.

Prvenstveni cilj radne terapije je da omogući ljudima participaciju u aktivnostima svakodnevnog života. Radni terapeut obezbeđuje podršku u angažovanju i postiže ove ciljeve kroz saradnju sa pojedincima i zajednicama i prilagođavanjem aktivnosti ili okruženja povećava njihovu sposobnost za izvođenje okupacija kojima žele da se bave ili koje se od njih očekuju.

Okupacije su bazična ljudska potreba i njihova vrednost je terapeutska, tako da iz ovih stavova proizilaze i osnovne postavke radne tearpije – da različiti ljudi vrednuju različite okupacije, da okupacije utiču na zdravlje i blagostanje čoveka, kreiraju strukturu i organizuju vreme, individualne su i daju smisao ličnom i kulturnom životu.

Definicisanje okupacija, prema rečniku je uglavnom suvoparno i odnosi se na «…ono što pretežno angažuje nečije vreme… », ali za suštinsko razumevanje okupacija, neophodno je znati da je njihov koncept zasnovan na pojmu kvaliteta. Fokus je na tome kako neko provodi svoje vreme, (na poslu ili na odmoru, u izvršavanju obaveza ili po slobodnom izboru) i da su angažovanje i aktivnost ono što osobu ispunjava, daje joj cilj i omogućava joj da u skladu sa svojim mogućnostima komunicira, bude produktivna i funkcioniše u svetu na najbolji način.

Okupaciona terapija se fokusira na procenu i poboljšanje funkcionalne sposobnosti osobe i na to kako pojedinac koristi fine motoričke i kognitivne veštine za obavljanje za njega korisnih zadataka. Dakle, radni terapeuti pomažu svojim klijentima/pacijentima u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti i zadataka.

Zanimljivost

Mada se radna terapija smatra relativno «novom» profesijom, njen istorijski razvoj je dug i zanimljiv. Ako izuzmemo priču iz grčke mitologije, po kojoj je Zevs svom hromom sinu, polubogu Hefestu, podario kovački zanat da mu skrene pažnju sa hendikepa, pomoću kojeg je kasnije osvojio Afroditino srce napravivši joj poklon, najraniji podaci o korišćenju rada kao načina lečenja vezuju se za Eskulapa (koji je 100 godina pre naše ere lečio mentalne bolesti terapijskim kupkama, masažom, vežbama i muzikom) i Celsijusa (koji je za iste poremećaje nešto kasnije u Rimu prepisivao muziku, putovanja, konverzaciju i vežbanje).

Piše: Aleksa Popović
Slika – Hefest osvaja Afroditino srce poklonivsi joj ono sto je napravio.



error: Sadržaj je zaštićen!!