Uzemljenje

Osećati se udobno u svojoj koži, u sredini u kojoj živimo, biti okružen ljudima koji nam prijaju, sa kojima u zadovoljstvu razmenjujemo život. Prioritet ili zabluda?

Toliko toga još možemo da naučimo ukoliko smo spremni da se spustimo na zemlju i otvorenog uma bez sumnje, prihvatimo da ne znamo, da još treba da učimo.

Potreba da nešto kvaliteno uradimo, od nas zahteva da mu se potpuno posvetimo. Uzimamo trenutak, zaustavljamo dah i predano se dajemo zadatoj temi. Koja god i kakva god da je ideja, bitan je trenutak u kom smo koncentrisali svoju snagu očekujući povratno najbolji rezultat.

Dok pravimo kolač, običan ručak-to je ona pažnja u kojoj niko ne može da nas poremeti. Prikovani za tlo, u najvećoj inspiraciji, pravimo svoju kreaciju. I tada varljača predstavlja umetničku kičicu kojom iscrtavamo umetničko delo.

Ukoliko neko i proba da nas poremeti, nemoguće je odvojiti nas od namere. Trenutak ili večnost, to je ono što nas markira u prostoru i vremenu. Taj trenutak je naša iskonska veza sa sobom. Mesto susreta onoga što drugi vide u nama, ali i one strane koju čuvamo duboko u sebi i koju otkrivamo u inspirativnim momentima. Kada dajemo sebe bez razmišljanja, sumnje ili proračuna. I čik, nek’ neko proba da vas pomeri iz takve pozicije! Postajete neoboriva tvrđava, jasno određena i usmerena na konkretni cilj. Osećaj da ste magnetom prikovani za tlo, samouvereni u svoj rad, a onda i svoju svrhu.

Prepoznajući svrsishodnost svojih akcija, u nama se akumulira zadovoljstvo i inspiracija za nova dela, pa već mislimo o sledećim projektima. Vrlo smo svesni tog osećaja da vladamo sobom, svojim osećanjima, mislima. Ništa i niko nas ne može poremititi, jer smo vrlo načisto šta želimo a šta ne. Uzemljeni, prisutni sada i ovde, konkretno u manifestaciji, inkarnirani. Bez talasanja i glave u oblacima.

Taj trenutak je ono što boji naš identitet pozitivnim kvalitetima i daje snagu za nesputanu emocionalnu cirkulaciju. Prikovani za zemlju a istovremeno dovoljno prošireni da dotaknemo glavom oblake. Kolika je naša veličina a mi se sputavamo i zarobljavamo prizmom skorojevića koji nam uskraćuju slobodu življenja. Što smo više svoji i uzemljeni, glave postojane i misli čistih, to su manje šanse da nas neko pomeri sa pozicije, jer najudobnije je u svojoj koži.

Kada u svom telu prepoznamo hram Božji.

Komoditet je hedonizam kojeg se ne treba odricati kada ispod slojeva egocentrizma konačno ne dopremo do askeze koja ne zaobljava već hrani najsuptilnije naša tela. Samo je potrebno promeniti ugao iz kog posmatramo život i on će dobiti potpuno novo obojenje.

Prihvatiti da smo ovde da naučimo, proživimo, služimo i jasno pokažemo ko smo!

Ako čovek nije uzemljen, postoje električna polja koja generišu pozitivna površinska naelektrisanja na koži. Elektropozitivni smo jer se nalazimo u elektropozitivnoj atmosferi, obućom odvojeni od elektronegativnog tla. Kada je čovek uzemljen, registruje se promenljivo električno polje čija je jačina kod većine ljudi od 100-1000V/m na 5-10cm od tela.



error: Sadržaj je zaštićen!!